О књизи: 2023 / Човек је од давнина покушавао да измисли шифре које се не могу разбити . Љубавници који крију своју везу, тајна друштва и црквени редови, обавештајци, дипломате и војници само су мали део оних који су по сваку цену настојали да сачувају своје тајне. Католички свештеници који су пратили конквистадоре били су одлучни да униште разноврсне писане текстове које су нашли у домаћим градовима. То су чинили, очигледно, зато што су сматрали својом дужношћу да искорене паганство у колонијама. Ово је монструозан злочин против историје. Тада ће представници других европских сила са ужасом схватити шта су Шпанци урадили, али биће касно: од „праведничке“ ватре спасено је само неколико текстова, који су одмах превезени у Европу ради очувања наслеђа уништене цивилизације. . Али научници су били збуњени мајским глифовима, који су се претворили у шифру, чији је кључ изгубљен смрћу последњег изворног говорника језика. Крећући се између епоха, историчар и писац Синклер Мекеј говори о најпознатијим шифрама и разбијачима шифри, лукавим шпијунима и контраобавештајцима, песницима и научницима који су у своја дела укључивали тајно писање и, наравно, о свим врстама кодова. У Библији се најзанимљивији и најневероватнији кодови налазе у Откровењу Јована Богослова. Ова прича о надолазећој апокалипси је свима добро позната: четири коњаника су и даље главни симболи узнемирујућих промена, а број звери - 666 - и даље је извор контроверзи међу теолозима широм света. Ово је последња књига Библије, написана око 95. године нове ере. е. од извесног Јована са острва Патмоса (неки сугеришу да је његов аутор био Јован Богослов). Ова страшна књига стара је скоро 2000 година, што значи да смо суочени са једном од најстаријих мистерија у историји криптоанализе. Јер нико нема сумње да сви застрашујући догађаји Откровења Јована Богослова служе као нека врста шифроване поруке. Читаоци ће научити о Мајанским глифовима и библијским пророчанствима, мистериозном Војничевом рукопису, машини за шифровање Енигма, порукама које научници шаљу у свемир и будућности криптографије. Много пажње се поклања древним списима, као што су натписи на камену Розете, и методама њиховог дешифровања. Свако поглавље садржи логичке проблеме, шифре и загонетке које ће омогућити читаоцу да се осећа као криптограф. Било је то доба када је већину европских држава захватио пламен рата, доба жестоких борби и немилосрдног прогона неистомишљеника, када су се свемоћни краљеви, цареви и барони међусобно борили за веру и моћ. За неке европска историја 17. века. може изгледати као прототип апокалипсе. Али управо у овом веку је француски краљ Луј КСИИИ створио први Кабинет Ноир, или „црни кабинет“, трансформишући на тај начин криптографију у неку врсту индустрије која ће постати једна од главних снага државе. Било је то доба када је живот особе или чак читавог града могао зависити од значења сваке поруке..